Borba protiv prolećnog umora

Proleće je vreme kada se mnogi žale na pospanost, manjak energije, umor, bol u mišićima, gubitak koncentracije i slabost. Iako je prva asocijacija na ovo godišnje doba, buđenje prirode i razlistavanje biljaka i nestanak zimskog mrtvila, puno ljudi uopšte se ne oseća u skaladu sa promenama koje se dešavaju u prirodi.

Lekovite biljke mogu biti od pomoći. Zima je period kada se čovek manje kreće, hrana koja se tada jede obično je masna i jaka, a vazduh je pun smoga i čađi. Proleće je zato pravo vreme da svom organizamu poklonite pravo, generalno čišćenje od svih nagomilanih toksina.

Biljke koje se u tu svrhu preporučuju najčešće deluju diuretično. Pojačavanjem mokrenja čisti se urinarni trakt i organizam se oslobađa suvišne tečnosti i nagomilanih štetnih materija. U tu grupu spadaju rastavić, kopriva i koren maslačka koji blagotvorno deluje i na jetru, laboratoriju u našem organizmu, koja je zadužena za prerađivanje toksina. Na jetru povoljno utiču i artičoka, nana, smilje i neven. Kora krušine, laneno seme, kamilica i divlje jabuke, blagotvorno deluju na creva i podstiču njihovo pražnjenje, što je od izuzetne važnosti za sve one koji žele da sprovedu prolećnu detoksikaciju.

Respiratorne organe, od nakupljene sluzi, očistiće biljke koje sadrže saponozidne materije. U tu grupu ubrajaju se koren i cvet jagorčevine, cvet divizme i list bršljana.

U poslednjih nekoliko godina sve više se govori o grupi simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom hroničnog zamora.Više od dvadeset miliona ljudi na svetu pati od ove bolesti, koja se teško dijagnostifikuje, jer laboratorijski testovi obično ne ukazuju na neki poremećaj. Uzrok ove bolesti nije precizno utvrđen, a kao mogući uzročnici pominju se alergije, nepodnošenje nekih namirnica ili lekova, hronične gljivične infekcije i Epštajn-Barov virus (izazivač mononukleoze). Neki fitoterapeuti tvrde da biljke sa antivirusnim delovanjem mogu mnogo da pomognu onima koji pate od ovog sindroma. Takve biljke su ehinacea, matičnjak, kleka, slatki koren i ginseng.

Zelenim čajem, poznatim po svojim antioksidantnim svojstvima, treba zameniti kafu, jer i jedan i drugi napitak sadrže kofein, stimulans koji pomaže umornima da ostanu budni i koncentrisani, ali zeleni čaj ima niz drugih korisnih efekata, koji kafa nema.

Čaj za prolećno čišćenje organizma:

Rastavić (Equisetum arvense) 50g

Maslačak-koren (Taraxacum officinale) 50g

Kopriva (Urtica dioica) 50g

Neven (Calendula officinalis) 50g

Zob (Avena sativa) 50g

Laneno seme (Linni semen) 50g

Oman (Inula helenium) 50g

Sve biljke pomešati. Tri supene kašike smeše preliti sa pola litra ključale vode, promešati poklopiti i ostaviti pola sata. Procediti i popiti u toku dana podeljeno u nekoliko doza, pola sata pre obroka.

Čajna mešavina protiv hroničnog umora:

Ehinacea (Echinacea purpurea) 50g

Matičnjak (Melissa officinalis) 50g

Petrovac (Agrimonia eupatoria) 50g

Slatki koren (Glyciriza glabra) 50g

Kleka (Juniperus communis) 50 g

Biljke usitniti i pomešati. Pet supenih kašika preliti litrom ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti 45 minuta. Procediti i piti u toku dana u manjim gutljajima.

Čajna mešavina protiv popodnevne pospanosti: