Biografija

Momčilo Antonijević

Moje ime je Momčilo Antonijević. U trenutku kada pišem ovaj tekst imam 28 godina. Punih deceniju i po veliki deo mog vremena odlazi na proučavanje i sakupljanje lekovitih biljka u prirodi, čitanje knjiga koje govore o čudesnim i onim na oko običnim a ipak čudesnim biljkama, beleženje sopstvenih iskustava u lečenju i na kraju, po cenu da zvučim ekscentrično i udareno, osluškivanja šta biljke imaju da mi kažu. Već nakon dve ili tri godine od početka bavljenja fitoterapijom veoma često postavljaju mi pitanja: Kako to da si počeo da se interesuješ baš za lečenje biljem? Da li je to porodična tradicija? Za svaku biljku znaš i latinski naziv? Zašto nisi studirao medicinu ili farmaciju (diplomirao sam novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i magistrirao kulturologiju)? Ova pitanja koja se, moram priznati logično nameću (tinejdžeri koji sakupljaju, suše, mešaju i prodaju čajeve dajući detaljna uputstva za njihovo korišćenje nisu baš svakodnevna pojava) nervirala su me iz dva razloga:
1) postavljena su mi bezbroj puta
2) odgovori nisu nimalo jednostavani, intimni su i komplikovani taman toliko da ponekad ni sam nisam siguran da li su tačni
Danas kada razmišljam o pomenutim pitanjima nameću se sledeće činjenice:
Dok većina dece obožava kućne ljubimce, ja sam uvek bio fasciniram biljkama i voleo vreme da provodim u šumi. Na sreću moja porodica ima kuću na Zlatiboru, tako da smo moj mlađi brat Vladimir i ja svako leto barem mesec dana provodili na ovoj divnoj planini. Kada kažem divnoj planini ne mislim na ružnjikavo urbanizovan centar, već na livade i veliku bukovu šumu. Uvek sam znao gde ima šumskih jagoda, na kojoj strani treba tražiti pečurke i vrlo brzo sam naučio da sakupljam bilje koje smo uvek imali u kući: divlju nanu, majčinu dušicu, kantarion, hajdučicu, travu ivu.
Pored prirode, uvek sam voleo da čitam. Posebno me privlačila teška debela knjiga doktora Jovan Tucakova «Lečenje biljem». Ovu knjigu toplo preporučujem svima koje ova materija zanima iz nekolko razloga. Napisana je fantastičnim, slikovitim i nepretenciozno jasnim stilom kakvim pišu samo vrhunski intelektualci. Iako je autor osnivač katedre za farmakognoziju ona odiše ljubavlju prema biljkama i narodnoj tradiciji koja sve češće postaje predmet ismevanja i nešto čega se stidimo kao nazadnog. I na kraju ova knjiga obiluje tačnim i veoma preciznim informacijama i uputstvima namenjenim baš onima koji o biljkama ne znaju ništa ili skoro ništa.
Međutim moj život verovatno ne bi nikada krenuo u ovom pravcu da se sve ovo nije dešavalo devedesetih godina u Srbiji. Na konačni ishod jako je uticala moja osobina da iz najtežih i najstrašnijih situacija umem izvučem najbolje. U pitanju je veština koju smo, doduše nevoljno, ali veoma uspešno, savladali tih godina. Veština da nađemo malu pukotinu u vremenu i prostoru u koju ćemo se sakriti i u kojoj ćemo moći na miru da se pravimo da je sve u redu. Veoma dragocena vrsta svakodnevne kreativnosti. I tako jednog dana, napunio sam kopru buketićima osušenih trava, raširio stoljnjak u pešačkoj zoni i poređao svoje biljčice. Ljudi su se odmah zainteresovali. Kao svaki dobar đak naučio sam priču o taninima, eteričnim uljima, saponinima, heterozidima i njihovom delovanju. Oko mene se već stvorio krug zainteresovanih koji su počeli da postavljaju pitanja: Koliko dugo smem da pijem čaj od majčine dušice? Mogu li zovu da mešam sa žalfijom? Kako se pravi kantarionovo ulje? Na sva pitanja sam detaljno odgovorao. Kada sam završio svoje iscrpno izlaganje jedna gospođa koja je sve s pažnjom slušala rekla je jednostavno: «Spakuj mi sve to.» Pogledao sam je po malo zbunjeno jer nije ni pitala koliko sve to košta, a koštalo je okruglo deset nemačkih maraka (uvek se začudim kada pomislim da je u pitanju pet evra). Spakovao sam joj veze majčine dušice, kantariona i hajdučice, korenčiće omana, list bokvice i šumske jagode, kičicu i rusomaču. Često se setim njenog lica, čini mi se da bih i danas mogao da je prepoznam.
Kući sam se vratio sa praznom korpom. Roditelji su mislili da mi je neko sve oteo. S neskrivenim ponosom objasnio sam da se ništa slično nije dogodilo i da sam se kući vratio sa dve nanine penzije.
Tako je počelo moje druženje sa lekovitim biljkama. Za ovih petnaest godina naučio sam mnogo o tome kako biljke deluju na nas, kako i kada ih treba sakupljati i upotrebljavati. Takođe naučio sam da je pristup najvažniji. Ne leči se bolest već čovek. Jedna biljka ne deluje isto na dvoje ljudi. Delovanje jedne možete pojačati ili ublažiti drugom biljkom. Još nešto. Ubeđen sam da su biljke u stanju da osete mnogo više nego što se obično pretpostavlja. Zato se svakoj biljčici koju uberem u mislima iskreno izvinim. Možda zvuči pomalo blesavo i da, znam da nema čvrstih naučnih dokaza da smo u stanju da mentalno komuniciramo sa biljkama, ali ipak to radim i iskreno verujem da te biljke drugačije deluju od onih koje kupim u biljnim apotekama. Za ovih deceniju i po bavljenja biljkama nekoliko puta pomislio sam da o njima znam mnogo. Ubrzo bi se predamnom ukazala čitava nova dimenzija o kojoj nisam znao ništa. Počeo sam od klasičnog travarstva, pa sam naučio puno o aromaterapiji, esencijalim uljima i njihovom delovanju na zdravlje i raspoloženje. Na svom putu upoznao sam i veoma zanimljive ljude koji se bave kvantnom medicinom, homeopatijom, reikijem, su džokom, masažom. Od nekih sam naučio kako o životu treba razmišljati i postupati, a bilo je i onih od kojih sam video kako nikako ne treba. Zainteresovali su me i kristali i njihova veza sa ljudima. Od nedavno počeo sam da proučavam Bahove biljne rose i njihovim delovanjem sam fasciniran.
Mnogima su pomogli čajevi, melemi i tinkture koje sam za njih pravio. Komunicirajući sa njima shvatio sam da postoje ljudi koji nisu prijemčivi za lečenje biljem. Oni nisu uporni, nemaju vremena da kuvaju čajeve i piju kapi, teško im je da shvate da čir na želucu neće nestati nakon dve šolje čaja, da se nezdrave navike moraju menjati, a uvoditi nove, zdravije, koje ponekad teško padnu. Za takve ljude bolje je da ne pokušavaju sa lekovitim biljem jer će se verovatno razočarati.
Veoma često ljudi su mi značajnim glasom govorili: «Nema te bolesti koja se ne može izlečiti biljem». Ne slažem se sa tim. Kad vam pukne slepo crevo brzo zovite hitnu pomoć i idite kod hirurga. Generalno biljke su mnogo efikasnije u lečenju hroničnih dugotrajnih bolesti, obično proisteklih iz nezdravog savremenog načina života. Za akutna stanja bolje je odmah se obratiti lekaru.
Takođe veoma često na televiziji, u novinama ili u knjigma nailazimo na savet: «Pre upotrebe ove biljke posavetujete se sa lekarom». Nažalost ja ne poznajem mnogo lekara koji bi bio u stanju da pacijentu odgovori da li je bezbedno upotrebljavati ekstrakt crvene deteline ili ruse ili da li trudnica sme da pije čaj od ruzmarina ili žalfije. U takvim slučajevima lekari obično savetuju da ne upotrebljavate biljne lekove, ne zato što su opasni ili štetni, već zato što o njihovom delovanju ne znaju ništa. Naravno to nikako nije njihova krivica jer kroz svoje školovanje oni se nisu bavili ovakvim pitanjima. Jedva čekam dan kada će vam lekar koga ste izabrali u svom domu zdravlja obasniti da ne treba da koristite lucerku ako imate genetsku predispoziciju ka lupusu ili drugim autoimunim bolestima.
Ipak bilo bi nepravedno ne pomenuti i one lekare koji o biljkama znaju puno i sa blagonaklonošću gledaju na lečenje biljem. Ima ih sve više.
Veoma često u dnevnim novinama čitamo ispovesti prevarenih ljudi koji su ogromne svote novca ostavili prevarantima, nadrilekarima. Kako znati da je neko prevarant? Evo nekoliko saveta: dugo i podrobno razgovarajte sa osobom od koje kupujete čajeve i druge biljne lekove, slušajte svoju intuiciju. Ako vam se učini da je to pravi zanalac pitajte za cenu. Ako je cifra velika budite uvereni da je u pitanju šarlatan i lovac na zaradu. Budite obazrivi i prema onima koji obećavaju mnogo. Naravno, kada će se pojaviti prvi rezulatati zavisi od čoveka do čoveka, ali uvek je potrebno vreme, dakle munjeviti rezultati ne postoje (iako ima biljaka koje deluju gotovo trenutno one su uglavnom jakog fiziološkog dejstva, dakle otrovne su i ne preporučujem ih). Takođe pravi travari prave čajeve koji su namenjini baš vama, oni obično nemaju već spremne mešavine koje daju svima. Naravno, zna se koje biljke dolaze u obzir kada imate kandidu, ali za koje ćete se odlučiti u konkretnom slučaju zavisi od mnogo faktora. Ima i onih koji svoje biljne preparate reklamiraju otprilike ovako: «Čudesna mešavina od čak dvadeset biljka iz dubine amazonskih prašuma». U biljnim mešavinama koristite najviše pet-šest biljka. Veći broj biljaka u mešavini obično se ne preporučuje. Uveren sam da je uvek bolje upotrebljavati biljke koje rastu u vašem klimatskom području. Nema potrebe ići hiljadama kilometara u potragu za čudotvornim lekom, on verovatno raste u vašem dvorištu.
Mnogi se plaše da li su biljke koje upotrebljavaju bezbedne. Veliki alhemičar, hemičar, pesnik, filozof, lekar i avanturista Paracelzijus rekao je «Sve je otrov i ništa nije otrov». Dakle u pravoj dozi biljni lekovi su uglavnom veoma bezbedni. Bahove biljne rose su stopostotno sigurne jer hemijski posmatrano u pitanju je voda sa utisnutom «biljnom porukom» upućenom našem telu. Ipak mnoge biljke koje svakodnevno upotrebljavamo mogu biti štetne. Dugo upotrebljavan čaj od peršuna može oštetiti jetru. Žalfiju, pelin, ruzmarin i cikoriju ne smeju upotrebljavati trudnice. Kleka može biti opasna za ljude sa oštećenim bubrezima. Međutim treba biti pošten i priznati da je ispravno lečenje biljem prilično bezbedno.
Mnogi ljudi traže od travara lekove za najteže bolesti kao što je kancer. U slučaju ove bolesti svima savetujem da što pre posete lekara i što pažljivije slušaju i poštuju njihove savete. Biljke mogu biti savezici, naročito da lakše prebrodite nezgodne sporedne efekte zračne ili hemoterapije.  Postoje i čajevi koji deluju veoma slično citostaticima. Međutim njihova upotreba dok ste pod hemoterapijom je potpuno pogrešna jer biljke deluju kao i lekovi, pa samim tim se i doza leka pogrešno propisuje. Međutim ako imate predispozicije ka kanceru obavezno već danas počnite da pijete čajeve preventivno, to je jednostavan i dobar način da zdravlje sačuvate.
Neću otkriti toplu vodu ako još jednom ponovim da je bolje sprečiti nego lečiti.
Bilo bi mi veoma drago ako bi se za koju godinu povećao broj ljudi koji iz zagušljivih gradova odlaze u prirodu i sakupljaju biljke koje će im biti od pomoći u zimskim mesecima. Boravak u šumi, proplancima i livadama koristan je sam po sebi, deluje opuštajuće, popravlja krvnu sliku i poboljšava kondiciju, a njuejdžeri bi na sve to dodali da okruženi drvećem, potocima i travom stupamo u kontakt sa bazičnom energijom naše planete, ali i sa svojom bazičnom energijom skoncentrisanoj u krunskoj čakri.
Pokretanje ovog sajta je logičan korak napred. Voleo bih da mi pišete svi vi koji želite samnom da podelite svoje iskustvo o lekovitim moćima bilja. Ako imate neko pitanje ili nedoumicu biće mi drago da vam odgovorim i pomognem, besplatno. Takođe možete za vas mogu napraviti čajnu mešavinu, biljne kapi ili melem prilagođen baš vama.
Pišite mi na e-mail: pitanje@snagabilja.com
Momčilo Antonijević