Lincura – planinska lepotica za brz oporavak

Koren ove biljke uživa veliko poverenje u narodu. U planinskim selima na Zlatiboru, Tari, Zlataru i Goliji svaka kuća čuva malo korena lincure u rakiji koja se daje bolesnicima koji se oporavljaju od preležane bolesti. Na obroncima ovih planina nekada davno živeo je dravni narod Iliri. Lincura (Gentiana lutea) svoje latinsko ime duguje ilirskom kralju Genciju koji je ovu biljku preporučivao kao lek protiv kuge.

Žuta lincura raste na osučanim planinskim livadama kojima dominira svojim uspravnim stabljikama okićenim zlatnožutim cvetovima. Za lečenje se upotrebljava koren koji se vadi na jesen. Pedesetih godina prošlog veka ova biljka je vađena u tolikoj meri da joj je zapretilo nestajanje. Od tada lincura je zaštićena vrsta i ne sme se vaditi iz prirode. Lincura veoma podseća na čemeriku, vrlo otrovnu biljku što je još jedan razlog da se ne sakuplja u prirodi. Koren koji se koristi za lečenje i za pravljenje čuvene rakije dobijen je uzgojem (najveći zasadi lincure su na Tari). Lekovito dejstvo ima koren biljke starije od tri godine.

Lincura je najgorča lekovita biljka kod nas. Gorko jedinjenje amarogentin koje ova biljka sadrži smatra se najgorčim prirodnim jedinjenjem do sada poznatim. Upravo te sekoiridoidne gorke supstance stimulišu varenje, pojačavaju apetit, smanjuju nadutost želuca i gasove. Čaj i tinktura (rakija) od lincure uvek se piju barem pola sata pre jela jer se na taj način podoljšava (kvalitativno i kvantitativno) lučenje želudačnog soka. Lincura je odličan lek za osobe koje pate od gastrititsa izazvanog manjkom želudačne kiseline. Lincura se posebno prepoučuje osobama kojima je smanjeno čulo ukusa (naročito starijim ljudima).

Lincura deluje podsticajno na jetru, žučnu kesu i pankreas. U te svrhe obično se meša sa kičicom, pitomom nanom, pelinom i očajnicom. Koren licure je jedan od najboljih tonka narodne medicine. On se daje da se ubrza oporavak, popravi krvna slika i poboljša apetit rekonvalescenta. Narod veruje da lincura sinžava temperaturu i smiruje groznicu. U tu svrhu koristi se u kombinaciji sa kičicom i suručicom. Lincura se u obliku kure preporučuje ljudima koji pate od gihta. Pomešana sa matičnjakom i nanom daje se za regulisanje rada štitne žlezde. Pre nego što je kinin stigao u Evropu, licura je bila gotovo jedini lek za malariju. Zahvaljujući sposobnosti da bubri, koren lincure koristili su narodni vidari za bezbolno prošivanje rana.

Lincura se ne preporučuje ljudima koji imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao ni osobama koje pate od hipertenzije. Kod nekih ljudi koji su posebno osetljivi veća količina od propisane može da izazove glavobolju.

Čajna mešavina protiv dispesije:

Lincura (Gentiana lutea) 50g

Pelin (Artemisia absinthium) 20g

Angelika (Angelica arhancelica)30g

Sve biljke pomešati pa jednu supenu kašiku smeše preliti šoljom ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da stoji 5 minuta. Procediti i popiti pola sata pre jela tri puta na dan.

Rakija sa lincurom

50g korena licure preliti litrom jake rakije prepečenice, dobro zatvoriti flašu, promućkati i ostaviti na tamnom i hladnom mestu deset dana. Nakon tog vremena procediti i piti po jednu malu rakijsku čašicu pre jela za podsticanje varenja i apetita, uklanjanje nadutosti i gasova i jačanje organizma u celini. Ova rakija je praktično tinktura i veoma je gorkog ukusa. Pića koja se proizvode od fermentisanog ili destilovanog korena lincure nemaju gorak ukus.

Momčilo Antonijević

Tekst može biti, u celini ili u delovima preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.